о̀стати
остати
Лема
остати
Извор
том 4, стр. 225, редослед 8
- 2.
(аор. о̀стах, о̀стадох 2. и
- 3.
о̀ста и о̀стаде; имп. о̀стани и о̀ста̄ј) сврш.
- 1.
задржати се негде и даље, не отићи; не променити место, положај.
— Кад баба изиђе да гледа вечеру ... остасмо самс ја и она.
Неки трачак сумње остао је још у њему.
Сви остадоше на ногама.
- 2.а.
преостати, припасти као наслеђе.
— Вратио се у Овчину
— на оно мало баштинице што му је остало иза оца.
- 2.б.
бити остављен, задржати се.
— Чизама турских тврди поткови у трошном песку лепо осташе.
Далеко, далеко у бескрајној даљини остао негдје живот.
- 3.
истрајати у чему; задржати своје мишљење.
— Остане при томе да му је новац дала докторица.
Остао је код свога става да за борбу још није вријеме.
- 4.
изостати, (за)стати.
— Њему признадоше зрелост, а она остаде тако на пола пута.
- 5.
оставити у пролазу, проћи идући напред.
— Далеко је иза њега остало Јајце.
Многа села, брда и долине осташе за мном.
- 6.
задржати се, зауставити се на чему.
— Како се чинило да је то најбоље рјешење, код тога напокон остадоше.
Кажем да је боље остати на старом занату.
- 7.
проборавити, провести.
— Лекар је наредио да дође у болницу и да остане десет дана.
- 8.
бити (и даље), задржати свој положај, своје место.
— Остани и даље агиница.
Да њезина ријеч остане посљедња, промијене сместа разговор.
- 9.а.
постати; доћи у неко стање, неки по-; ложај: ~ богаљ, ~ сакат, ~ удовац, ~ удовица.
- 9.б.
бити и даље, задржати неко стање.
— Докле ће само остати нежења?
- 10.
погинути, пасти.
— Мед друзима својим на тројанском остао је пољу.
- 11.
изгубити се, нестати.
— Гдје су остале очи и моћ расуђивања?
- 12.
преживети.
— Мислила сам да нећеш остати жива]
— превремени порођај, чини ми се?
краткихрукава претрпети неуспех; ~ на белези не скривати се; ~? на божјој вољи (милости) како буде да буде; ~ на висини пазити на своје достојанство, задржати своју вредност; ~ на месту мртав погинути, одмах умрети; на животу преживети неки удес, и даље живети; ~ на ногама (пред ким) стајати (из поштовања); ~ на одстојању бити уздржан; ~ на папиру, на хартији не остварити се, не претворити се у дело; на по(ла) пута започето не довршити; на престолу и даље владати земљом, државом; ~ на (у) снази, у важности и даље важити, вредети; ~ на цедилу недобити оно штосе очекивало; ~ на штети претрпетиштету, штетовати; ~ о длаци жив (о концу му је глава остала) умало не погинути, не умрети; ~ оком У око наћи се насамо (с ким); ~ по страни 1) не мешати се; 2) бити мимоиђен, запостављен, занемарен, изостављен, не споменут; под срамотом бити осрамоћен; ~ празних руку не добити ништа; ~ при, на речи одржати реч; ~ свој не постати зависан, очувати самосталност; ~ скрШтених руку ништа не предузимати; ~ слеп код очију бити неписмен; ништа не научити; ~ сух изгубити, потрошити сав новац, бити без новца; ~ у живом сећању добро се сећати; ~ у љубави злдржати добре односе; ~ у памети сачувати се од заборава; ~ у сенци бити незапажен; занемарен; ~ у чуду в. бити, наћи се у чуду (уз чудо, изр.); ~ хладан сачувати хладнокрвност, не узбудити се; читаве коже проћи неповређен; отићи без збогом остај(те) отићи без поздрава, без опроштаја; пуста остала као клетва; рече и оста де жив рекао је глупост, бубнуо је.
Фразе
нека му не остане жао (на мене, на тебе и сл.) да се после не наљути, расрди (на мене, тебе и сл.); нека остане међу нама нека се не разгласи, сазна; нека се сачува у тајности; не оста (му), није (му) остало друго (ништа) није могао урадити друго; не ~ дужан вратити на исти начин, равном мером; остај(те) здраво, остај(те) (ми) збогом поздрав при одласку, при растанку; остао — пропао ма шта било да било, куд пукло да пукло; ~ без крова на д гла вом, ~ на сокаку, на улици немати где становати; ~ без круха, без хлеба гладовати; бити незапослен; ~ без речи занемети, запањити се, забезекнути се (од чуда, изненађења и сл.);
Изворни текст (OCR)
о̀стати, о̀стане̄м (аор. о̀стах, о̀стадох; 2. и 3. л. о̀ста и о̀стаде; имп. о̀стани и о̀ста̄ј) сврш. 1. задржати се негде и даље, не отићи; не променити место, положај. — Кад баба изиђе да гледа вечеру ... остасмо самс ја и она. Лаз. Л. Неки трачак сумње остао је још у њему. Хорв. Сви остадоше на ногама. Ћип. 2. а. преостати, припасти као наслеђе. — Вратио се у Овчину — на оно мало баштинице што му је остало иза оца. Глиш. б. бити остављен, задржати се. — Чизама турских тврди поткови у трошном песку лепо осташе. Јакш. Ђ. Далеко, далеко у бескрајној даљини остао негдје живот. Леск. Ј. 3. истрајати у чему; задржати своје мишљење. — Остане при томе да му је новац дала докторица. Фелд. Остао је код свога става да за борбу још није вријеме. Чол. 4. изостати, (за)стати. — Њему признадоше зрелост, а она остаде тако на пола пута. Нуш. 5. оставити у пролазу, проћи идући напред. — Далеко је иза њега остало Јајце. Хорв. Многа села, брда и долине осташе за мном. Јакш. Ђ. 6. задржати се, зауставити се на чему. — Како се чинило да је то најбоље рјешење, код тога напокон остадоше. Креш. Кажем да је боље остати на старом занату. Петр. Р. 7. проборавити, провести. — Лекар је наредио да дође у болницу и да остане десет дана. Рист. 8. бити (и даље), задржати свој положај, своје место. — Остани и даље агиница. Огр. Да њезина ријеч остане посљедња, промијене сместа разговор. Крањч. Стј. 9. а. постати; доћи у неко стање, неки по-; ложај: ~ богаљ, ~ сакат, ~ удовац, ~ удовица. б. бити и даље, задржати неко стање. — Докле ће само остати нежења? Фелд. 10. погинути, пасти. — Мед друзима својим на тројанском остао је пољу. М-И. 11. изгубити се, нестати. — Гдје су остале очи и моћ расуђивања? Марј. М. 12. преживети. — Мислила сам да нећеш остати жива] — превремени порођај, чини ми се? НК 1946.