Одредница

о̏стентатӣван

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 226

о̏стентатӣван

остентативан

Стална адреса

Лема

остентативан

Етимологија

Latin

Извор

том 4, стр. 226, редослед 13

  1. који треба да се примети, покаже, да буде запажен, јасан, очигледан; разметљив.

    — Дохватио ... некакве капљице па их с остентативном обилатошћу сипао у чашу.
    Десн.
Изворни текст (OCR)
о̏стентатӣван, -вна, -вно лат. који треба да се примети, покаже, да буде запажен, јасан, очигледан; разметљив. — Дохватио ... некакве капљице па их с остентативном обилатошћу сипао у чашу. Десн.