остр́вити

острвити

Стална адреса

Лема

острвити

Извор

том 4, стр. 227, редослед 30

1.
(трп. прид. о̀стр̄вљен) сврш. учинити да неко подивља, да се помами.
трп. прид. — трпни придевприд. — придев
— Коњ му зарза и острви га испаравање земље.
Вуј.
2.
окаљати (особито крвљу).
— Ненад своје омрсио руке, а Вук оштре острвио зубе.
Март.

Пододреднице

~ се

1. намамити се, полакомити се. — Све то беше острвљено, навађено на бој. Вес. Острвио се Раде на туђе жене као и вук на овце. Рј. А. 2. подивљати (од проливања крви, убијања), постати крвожедан. — Није се дао саветовати ни кад је био царски рајетин, а камоли сад кад се одавно одметнуо и острвио. Андр. И. 3. окаљати се (крвљу). — Нећу о тебе да се острвим, а требало би. Куш

намамити се, полакомити се.подивљати (од проливања крви, убијања), постати крвожедан.окаљати се (крвљу).

Изворни текст (OCR)

остр́вити, о̀стр̄вӣм (трп. прид. о̀стр̄вљен) сврш. 1. учинити да неко подивља, да се помами. — Коњ му зарза и острви га испаравање земље. Вуј. 2. окаљати (особито крвљу). — Ненад своје омрсио руке, а Вук оштре острвио зубе. Март.