о̀стрвљено̄ст
острвљеност
Лема
острвљеност
Варијанте
о̀стр̄вљено̄ст
Извор
том 4, стр. 228, редослед 7
- —
особина онога који је острвљен, који се острвио (клањем и убијањем).
— Они су говорили о страшној острвљености четника. Поп. Ј. острвљи́вати (се), остр̀вљује̄м (се) несврш. и уч. према острвити (се).
Изворни текст (OCR)
о̀стрвљено̄ст и о̀стр̄вљено̄ст, -ости ж особина онога који је острвљен, који се острвио (клањем и убијањем). — Они су говорили о страшној острвљености четника. Поп. Ј. острвљи́вати (се), остр̀вљује̄м (се) несврш. и уч. према острвити (се).