о̏суда

осуда

Лема

осуда

Извор

том 4, стр. 230, редослед 11

1.
одлука (суда или друге надлежне установе) којом се некоме изриче казна за учињено дело; пресуда: ослобађајућа, одрешу ућа ~, смртна ~, условна, увјетна ~.
— Судац се диже ... Прогласи осуду: Кирило се осуђује на двадесет дана затвора.
Ћип.
Свјетовна правда не може због војне дисциплине поништити осуду.
Јонке
2.
неповољно мишљење, негативна оцена, неодобравање (каквог поступка, дела и сл.).
сл. — слично
— Нема осуде над осудом коју човек сам над собом изрече.
Вес.
Није ружни чин Паниковскога наишао на Остапову осуду.
Крањч. Стј
3.
суђење.
— Ценић је и на осуди проповедао социјализам.
Лапч.

Фразе

за осуду је не може се одобрити, примити.

Изворни текст (OCR)

о̏суда ж 1. одлука (суда или друге надлежне установе) којом се некоме изриче казна за учињено дело; пресуда: ослобађајућа, одрешу ућа ~, смртна ~, условна, увјетна ~. — Судац се диже ... Прогласи осуду: Кирило се осуђује на двадесет дана затвора. Ћип. Свјетовна правда не може због војне дисциплине поништити осуду. Јонке. 2. неповољно мишљење, негативна оцена, неодобравање (каквог поступка, дела и сл.). — Нема осуде над осудом коју човек сам над собом изрече. Вес. Није ружни чин Паниковскога наишао на Остапову осуду. Крањч. Стј. 3. суђење. — Ценић је и на осуди проповедао социјализам. Лапч.