осу́дити

осудити

Лема

осудити

Извор

том 4, стр. 230, редослед 15

1.
(трп. прид. о̀сӯђен) сврш. донети осуду, пресуду.
трп. прид. — трпни придевприд. — придев
— Он кмет осуди Вука на затвор.
Вес.
Кардош. га је осудио на смрт стријељањем.
Крл.
2.
изрећи неповољно мишљење (о коме или чему), покуду (чега), покудити (кога или што).
— Сам налази .. ријечи да осуди зло, гријех и опачину.
Бен.
Склони смо да осудимо оне који много говоре.
Андр. И.
3.
приморати (на што).
— Он је осуђен на сиромаштво.
Бат.
Вјечна је штета што је био осуђен живјети у ... забаченом градићу.
Козарч.

Фразе

~ у одсутности, у оглуси правн. донети осуду, гресуду, иако је окривљени одсутан или се није појавио на суђењу; осуђен на неуспех мора доживети неуспех; осуђен на пропа ст мора пропасти.

Изворни текст (OCR)

осу́дити, о̀сӯдӣм (трп. прид. о̀сӯђен) сврш. 1. донети осуду, пресуду. — Он кмет  осуди Вука на затвор. Вес. Кардош. га је осудио на смрт стријељањем. Крл. 2. изрећи неповољно мишљење (о коме или чему), покуду (чега), покудити (кога или што). — Сам налази .. ријечи да осуди зло, гријех и опачину. Бен. Склони смо да осудимо оне који много говоре. Андр. И. 3. приморати (на што). — Он је осуђен на сиромаштво. Бат. Вјечна је штета што је био осуђен живјети у ... забаченом градићу. Козарч.