осу́жњити
осужњити
Лема
осужњити
Варијанте
о̀сужњити
Извор
том 4, стр. 231, редослед 1
- 1.
сврш. учинити сужњем, заробити; запленити.
— Љуто га је диздар осужњио.
Ту ће бити влаха од Котара, хоће познат мојега ђогата, хоће коња осужњити моrа.
- 2.
осужњити се.
— У чијој си тавново̂ тамници? Љуто ли си болан осужњио!
Јецали су ... увијајући се у дроњке, необријани и осужњели.
Пододреднице
постати сужањ, роб, пасти у ропство. — Сад се јесам јадан осужњио. НП Вук
Изворни текст (OCR)
осу́жњити, о̀сӯжњӣм и о̀сужњити, -ӣм сврш. 1. учинити сужњем, заробити; запленити. — Љуто га је диздар осужњио. НПХ. Ту ће бити влаха од Котара, хоће познат мојега ђогата, хоће коња осужњити моrа. НП Вук. 2. осужњити се. — У чијој си тавново̂ тамници? Љуто ли си болан осужњио! НП Вук. Јецали су ... увијајући се у дроњке, необријани и осужњели. Ђур.