осунча́ва̄ње

осунчавање

осунчавање

том 4, стр. 231, редослед 20

—
гл. им. од осунчавати осунча́вати (се), осу̀нча̄ва̄м (се) несврш. и уч. према осунчати (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

осунча́ва̄ње с гл. им. од осунчавати осунча́вати (се), осу̀нча̄ва̄м (се) несврш. и уч. према осунчати (се).