о̏суо

осуо

Лема

осуо

Извор

том 4, стр. 232, редослед 12

1.
-ӯло; трn. прид. О̏сӯт) сврш. 1. обасути, покрити, прелити.
прид. — придев
— Прољеће је бијелим и руменкастим цвјетићима осуло воћњаке.
Шимун.
Блага румен осу јој образе.
Коч.
Осуле га красте као кора дубова.
Љуб.
2.а.
(што, чим) почети засипати (мецима, камењем, паљбом, грдњама, псовкама и сл.).
сл. — слично
— Пушкомитраљезац је одмах осуо паљбу. Дед.
2.в.
Жене ме ... осуше грдњама: где сам био? што не радим? Станк. Газда је ... осуо пљусак гадних псовки на госп. Луку. Кол.
2.б.
почети јако падати, лити.
— Киша је осула.
Дед. В.
3.
посути.
— Вади ... погачу, осуту кимом и сољу.
Пав.
Ноћ је била дивна ... осута звездама.
Кнеж. Л.
4.
обузети; обрасти.
— Открију лица, осута брадама.
Вел.
5.
кренути скупно, у гомили, поврвети.
— Руља осу низ чаршију прама суду.
Мул.
6.
учинити да се што распе, распадне, о̀крӯнӣ.
— Леђима осу са зида јаруге иловачу.
Моск.
Тргајући гроздове и газећи осуто зрње, обијесно су потцикивали.
Шимун.
7.
стати, почети.
— Затим е опет оспе причати о старим људима.
Срем.
паљбу (на кога) почети грдити, обасути (кога) најпогрднијим изразима и оптужбама.

Фразе

~ дрвље и камење (на коrа),

Пододреднице

~ се

1. обасути се, посути се, покрити се, бити обасут, посут, покривен чим. — Бременита Аница ... осула се пјегама од ношЊе. Мих. Луг се осу љубицама. Наз. Бехар се осуо по дрвећу. Јевт. 2. заорити се, разлећи се. — Осуше се пушке и с једне и с друге стране. Глиш. Пуче клетва, осу се псовка на издајство. Мул. 3. распасти се, растурити се, бројно се смањити; окру́нити се, расути се; опарати се. — Непријатељ нас је потиснуо с најважније комуникације, неки одреди су се осули. Чол. Осуо се зид испод темеља. Ранк. На њему је ... излизано црно одијело, осутог ткива на рубовима. Ђон. 4. просути се, сручити се, сасути се. — Небо се провали чисто и бујни пљусак се осу. Ил. Полетјеше стријеле ... те се осуше ... на прозоре. Брл. 5. почети. — Еле, тако се уз пиће осуше приче све страшније и страшније. Глиш. 6. прекрити се оспом. — Деци ... хоће да се кожа ... оспе. Батут. 7. осећи се, окосити се на кога. — Турци оспу се на њега што им се меша у посао. Рј. А

обасути се, посути се, покрити се, бити обасут, посут, покривен чим.заорити се, разлећи се.распасти се, растурити се, бројно се смањити; окру́нити се, расути се; опарати се.просути се, сручити се, сасути се.почети.прекрити се оспом.осећи се, окосити се на кога.

Изворни текст (OCR)

о̏суо, -ӯла, -ӯло; трn. прид. О̏сӯт) сврш. 1. обасути, покрити, прелити. — Прољеће је бијелим и руменкастим цвјетићима осуло воћњаке. Шимун. Блага румен осу јој образе. Коч. Осуле га красте као кора дубова. Љуб. 2. а. (што, чим) почети засипати (мецима, камењем, паљбом, грдњама, псовкама и сл.). — Пушкомитраљезац је одмах осуо паљбу. Дед. В. Жене ме ... осуше грдњама: где сам био? што не радим? Станк. Газда је ... осуо пљусак гадних псовки на госп. Луку. Кол. б. почети јако падати, лити. — Киша је осула. Дед. В. 3. посути. — Вади ... погачу, осуту кимом и сољу. Пав. Ноћ је била дивна ... осута звездама. Кнеж. Л. 4. обузети; обрасти. — Открију лица, осута брадама. Вел. 5. кренути скупно, у гомили, поврвети. — Руља осу низ чаршију прама суду. Мул. 6. учинити да се што распе, распадне, о̀крӯнӣ. — Леђима осу са зида јаруге иловачу. Моск. Тргајући гроздове и газећи осуто зрње, обијесно су  потцикивали. Шимун. 7. стати, почети. — Затим е опет оспе причати о старим људима. Срем.