Одредница

о̀творен

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 236

о̀творен

отворен

Лема

отворен

Извор

том 4, стр. 236, редослед 11

  1. 1.

    трп. прид. од отворити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    који није ничим ограђен, који није закриљен, наткривен; који није ничим спутан, слободан: ~ кола, ~ вагон, ~ авион, ~ доксат, ~ суд, ~ огњиште.

    — Обузело га чувство на поглед отворена обасјана неба и мора.
    Ћип.
    Шума је мој пријатељ једини. Пред њом је срце моје отворено.
    Тад.
  3. 3.а.

    искрен, непосре̏дан.

    — Хоћу да будем потпуно отворен. Новац је једним делом мој. Ћос.
  4. 3.б.

    неприкривен, јаван.

    — Повезује се с личностима Хитлеровог ... режима и постаје њихов отворени агент.
    Ч-М
    Започе отворена пљачка.
    Ћоп.
  5. 4.

    светао (о боји), јасан.

    — Јула је волела хаљине отворене боје с цветовима.
    Срем.
    Мислио је да је ... са својом лијепом отвореном косом с неба пала.
    Брл.
  6. 5.

    незаузет, празан, упражњен, слободан.

    — Осам хиљада отворених места за пропалу џентрију.
    Петр. В.
    Пјешадија пристаде за коњаницима бранећи отворену цесту.
    Том.
    град војн. град који се неће бранити војним средствима; ~ пруга жел. слободна пруга, којом се може пролазити; ~ рана рана на горњем слоју ткива; жива рана, рана која крвари, која се тешко залечује; отворена срца, отворених ру ку (дочекати, примити кога) искрено, срдачно; остати отворениХ Уста бити врло изненађен, запрепашћен; отворене беседе (бити), ~ на беседи слободан и искрен у говору; отворених очиј у (присту пити чему, радити што итд.) увиђајући јасно сврху, задатак чега; ~ море море по коме могу слободно пловити бродови свих држава; писмо писмо које се намењује неком путем штампе, како би свако могао сазнати његову садржину; ~ питање нерешено питање, о коме треба расправљати; ~ рачун банк. имати улог у банци која исплаћује новац и рачуне према писменом налогу улагача; ~ слог лингв. слог који се свршава самогласником; под отвореним небом изван куће, напољу, вани; слушати отворенихХ уста слушати с највећом пажњом; ударати на отворена врата доказивати нешто што је само по себи свакоме јасно.

Фразе

играти отворених карата, с отвореним карта ма јавно говорити истину, ништа не скривати; имати (држати) отворену кућу бити гостољубив, примати посете и госте у свако доба; имати отворена врата (за нешто) имати осигуран успех; имати отворену ка верну боловати од акутног туберкулозног процеса; ићи отворених очиј у бити опрезан и спреман за сваки непредвиђени случај; момак отворене главе бистар, паметан младић; на отворену на отвореном, слободном простору;
Изворни текст (OCR)
о̀творен, -а, -о 1. трп. прид. од отворити (се). 2. који није ничим ограђен, који није закриљен, наткривен; који није ничим спутан, слободан: ~ кола, ~ вагон, ~ авион, ~ доксат, ~ суд, ~ огњиште. — Обузело га чувство на поглед отворена обасјана неба и мора. Ћип. Шума је мој пријатељ једини. Пред њом је срце моје отворено. Тад. 3. а. искрен, непосре̏дан. — Хоћу да будем потпуно отворен. Новац је једним делом мој. Ћос. Б. б. неприкривен, јаван. — Повезује се с личностима Хитлеровог ... режима и постаје њихов отворени агент. Ч-М. Започе отворена пљачка. Ћоп. 4. светао (о боји), јасан. — Јула је волела хаљине отворене боје с цветовима. Срем. Мислио је да је ... са својом лијепом отвореном косом с неба пала. Брл. 5. незаузет, празан, упражњен, слободан. — Осам хиљада отворених места за пропалу џентрију. Петр. В. Пјешадија пристаде за коњаницима бранећи отворену цесту. Том.