Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

отврднуо

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 238

отврднуо

отврднуо, отврдао

Лема

отврднуо

Варијанте

отврдао, о̀тврдао

Извор

том 4, стр. 238, редослед 4

  1. 1.а.

    -дла, -дло) сврш. непрел. а. постати тврд, очврснути.

    непрел. — непрелазни глагол
    — Пластична маса ... касније отврдне.
    Кем.
  2. 1.б.

    постати постојан, одлучан.

    — Из почетка се нешто колебала ... али је послије отврдла.
    Божић
  3. 1.в.

    огрубети.

    — Није видела овако ... опаљено и отврдло ... лице.
    Станк.
    Касније она се некако навикну, отврдну и изгуби осјетљивост.
    Радул.
  4. 2.

    прел. фиг. учинити чвршћим, постојанијим.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — То је ... морало ... отврднути његов карактер.
    Глиш.
Изворни текст (OCR)
отврднуо, -ула, -ула и о̀тврдао, -дла, -дло) сврш. 1. непрел. а. постати тврд, очврснути. — Пластична маса ... касније отврдне. Кем. б. постати постојан, одлучан. — Из почетка се нешто колебала ... али је послије отврдла. Божић. в. огрубети. — Није видела овако ... опаљено и отврдло ... лице. Станк. Касније она се некако навикну, отврдну и изгуби осјетљивост. Радул. 2. прел. фиг. учинити чвршћим, постојанијим. — То је ... морало ... отврднути његов карактер. Глиш.