оте́гнуо

отегнуо, отегао QA: medium

Лема

отегнуо

Варијанте

отегао, о̀те̄гао

Извор

том 4, стр. 238, редослед 17

1.а.
и о̀те̄гла, -ло; трп. прид. о̀те̄гнӯт) сврш. а. пружити у дужину, опружити, про
трп. прид. — трпни придевприд. — придев
— 1б Речник српскохрватскога књижевног језика, 1V тегнути, разастрети.
— Жене на перилу отегну дугачке комаде платна.
Ранк.
1.б.
начинити дужим, растегнути: ~ тесто. фиг. отпочети надугачко и нашироко (приповедати, излагати).
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Сад им чувар отегне потанко приповиједати.
Вел.
1.в.
развући (глас).
— Да,
— отегне ... старац.
Крањч. Стј
2.
истегнути; исправити, испружити.
— Два-три пута отегну вратом да прогута пљувачку.
Ћор.
Сједио би на једном мјесту по пет ... сати. Тада устани, па ... проходај мало, тек да ноге отегне.
Мул.
3.
одгодити, одложити, одужити.
— Ту им се нешто догодило, те су опет отегли полазак.
Креш.
4.
развући (усне, уста).
— Ранко ... отегао усне и на плач и на сме2.
Вес.
5.
издахнути, умрети; црћи.
vulgar
вулг. — вулгарно
— Кроз дан би коњ отегао, засигурно!
Гор.

Фразе

~ папке, све четири вулr. отегнути (5).

~ као гладна година в. уз година (изр.).

Пододреднице

~ се

1. а. издужити се, протегнути се. — Колона се отегла у бескрај. Чол. б. одужити се, потрајати. — Протекао читав мјесец, отегнуо се као друга три. Кол. в. бити висока раста, израсти. — Трећи, Андрија ... сух, отегнут момак. Шен. 2. а. легавши испружити се, опружити се. — Секула се отегне на клупи. Вас. б. отегнути (5).— Можеш лећи, а дојутра да се отегнеш. Цел

издужити се, протегнути се.одужити се, потрајати.бити висока раста, израсти.легавши испружити се, опружити се.отегнути (5).

Изворни текст (OCR)

оте́гнуо, -ула, -уло и о̀те̄гао, оте́гла и о̀те̄гла, -ло; трп. прид. о̀те̄гнӯт) сврш. 1. а. пружити у дужину, опружити, про- 1б Речник српскохрватскога књижевног језика, 1V тегнути, разастрети. — Жене на перилу отегну дугачке комаде платна. Ранк. б. начинити дужим, растегнути: ~ тесто. фиг. отпочети надугачко и нашироко (приповедати, излагати). — Сад им чувар отегне потанко приповиједати. Вел. в. развући (глас). — Да, — отегне ... старац. Крањч. Стј. 2. истегнути; исправити, испружити. — Два-три пута отегну вратом да прогута пљувачку. Ћор. Сједио би на једном мјесту по пет ... сати. Тада устани, па ... проходај мало, тек да ноге отегне. Мул. 3. одгодити, одложити, одужити. — Ту им се нешто догодило, те су опет отегли полазак. Креш. 4. развући (усне, уста). — Ранко ... отегао усне и на плач и на сме2. Вес. 5. вулг. издахнути, умрети; црћи. — Кроз дан би коњ отегао, засигурно! Гор.