Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

отѐжати

сврштом 4, стр. 239

отѐжати

отежати

Лема

отежати

Извор

том 4, стр. 239, редослед 2

  1. 1.

    прел. учинити тешким или тежим, створити чему тешкоће; супр. олакшати.

    прел. — прелазни глаголсупр. — супротно
    — ћ да при томе не отежамо ... напредовање.
    Весл.
    Тиме ... отежа пребацивање преко Мораве.
    Ћос. Д.
  2. 2.а.

    непрел. постати тежак, тежи.

    непрел. — непрелазни глагол
    — Секира отежа у мојој руци. Петр.
  3. 2.в.

    Отежала му глава као отекла. Гор.

  4. 2.б.

    постати тром, тешко покретан.

    — Одлази Рафо, онако кратконог и отежао, чак на други крај вароши.
    Андр. И.
    Ту ми ... језик отежа.
    Комб.
Изворни текст (OCR)
отѐжати, -а̄м сврш. 1. прел. учинити тешким или тежим, створити чему тешкоће; супр. олакшати. — ћ да при томе не отежамо ... напредовање. Весл. Тиме ... отежа пребацивање преко Мораве. Ћос. Д. 2. непрел. а. постати тежак, тежи. — Секира отежа у мојој руци. Петр. В. Отежала му глава као отекла. Гор. б. постати тром, тешко покретан. — Одлази Рафо, онако кратконог и отежао, чак на други крај вароши. Андр. И. Ту ми ... језик отежа. Комб.