о̏тео

отео

Лема

отео

Извор

том 4, стр. 240, редослед 9

1.а.
-е̄ло; трп прид. о̏те̄т) сврш. прел. а. силом узети, силом присвојити туђе, уграбити.
прид. — придевпрел. — прелазни глагол
— Као кад планински лав ... најбољу краву што у стаду има је, отме.
М-И
Она ми оте све. Оте ми дете, оте ми имање. Вес. фиr. Борио се да отме још који дан да напише још штогод. БК 190б.
1.б.
(чему, од чеrа) отргнути, спасти.
— Њих ипак не отесмо биједи.
Леск. Ј.
1.в.
освојити, заузети.
— Отеше све, баш све до Цетиња.
Јакш. Ђ.
Отео Маџар, кажу, Варадин град.
Ад.
2.
непрел. настати, наступити, овладати.
непрел. — непрелазни глагол
— У то доба мркла ноћ отела.
НП Вук
Кад изиђосмо ... на врх ... оте бура посве.
Ћип.

Фразе

~ забораву, од заборава сачувати, спасти од заборава; ~ из уста (реч, мисао) претѐћи у разговору, рећи нешто пре него што је то исто неко други хтео да каже; ~ (коме) испред носа 1би̂ уграбити нешто управо у тренутку када је то исто и други хтео; ~ мах превладати, завладати; ~ коме хлеба одузети, онемогућити, ускратити најнеопходнија средства за живот; отето проклето нар. оно што је отимачином стечено не доноси среће.

од људи, људима (од човека, Човеку) се ништа ниј е отело човек можже све постићи. отетура́вати (се), -у̀ра̄ва̄м (се) несврш. и уч. према отетурати (се).

Пододреднице

~ се

1. ослободити се силом, истргнути се. — Једва се од сеоских паса отела. Рад. Д. Потукао се и с другима, а кад се отео, појурио је ... кући. Бен. фиг. Нисам никако могла отети се мислима. Крл. 2. фиг. почети прездрављати, отргнути се од болести. — Можда и није тифус], него само јачи грип. Видиш, Перо се већ отео. 3. ојачати, оснажити се (у материјалном погледу). — Никако да станемо на своје ноге, никако да се отмемо. Ћос. Б. 4. престати бити послушан, отпадити се. — Е људи, ова се младеж баш отела! — зајадао ... ујак. Мул. 5. а. измаћи се (погледу, пажњи). — Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори. Лаз. Л. б. нехотице се испољити, омаћи се (коме) (о осећањима, мислима и др.). — Дуги ах« оте му се из набрекнутих груди. Леск. Ј. в. изићи, појавити се, показати се. — СунЦе Тек Ш1То се отело иза облака ... прскало је зракама. Крањч. Стј

ослободити се силом, истргнути се.фиг. почети прездрављати, отргнути се од болести.ојачати, оснажити се (у материјалном погледу).престати бити послушан, отпадити се.измаћи се (погледу, пажњи).нехотице се испољити, омаћи се (коме) (о осећањима, мислима и др.).изићи, појавити се, показати се.

Изворни текст (OCR)

о̏тео, -е̄ла, -е̄ло; трп. прид. о̏те̄т) сврш. 1. прел. а. силом узети, силом присвојити туђе, уграбити. — Као кад планински лав ... најбољу краву што у стаду има је, отме. М-И. Она ми оте све. Оте ми дете, оте ми имање. Вес. фиr. Борио се да отме још који дан да напише још штогод. БК 190б. б. (чему, од чеrа) отргнути, спасти. — Њих ипак не отесмо биједи. Леск. Ј. в. освојити, заузети. — Отеше све, баш све до Цетиња. Јакш. Ђ. Отео Маџар, кажу, Варадин град. Ад. 2. непрел. настати, наступити, овладати. — У то доба мркла ноћ отела. НП Вук. Кад изиђосмо ... на врх ... оте бура посве. Ћип.