о̀терати
отерати
Лема
отерати
Извор
том 4, стр. 239, редослед 23
- 1.
ијек. о̀тјерати, сврш. 1 приморати кога, што да напусти неко место, да оде, да се удаљи, одагнати, најурити.
— Отац га отера, па на молбу материну опет прими.
Стресе главом као да жели отјерати неугодну мисао.
Латински ме је језик отерао на занат.
- 2.
уклонити са каквог посла, отпустити.
— Отјерао је једног дугогодишњег помоћника; и узео другог.
- 3.а.
одвести, отпремити (каквим превозним средством или на некој товарној животињи).
— Узјашио ... ђогата и отјера товар трговине.
Кажем Ђурици да отера дрва Велинци.
- 3.б.
терајући удаљити, уклонити (обично какву запрегу): ~ кола.
Фразе
~ далеко 1) достићи висок домет, велики успех, постићи много; 2) превршити у нечем меру; ~ у гроб проузроковати, убрзати нечију смрт.;
Изворни текст (OCR)
о̀терати, -а̄м, ијек. о̀тјерати, сврш. 1. приморати кога, што да напусти неко место, да оде, да се удаљи, одагнати, најурити. — Отац га отера, па на молбу материну опет прими. Игњ. Стресе главом као да жели отјерати неугодну мисао. Крањч. Стј. фиг. Латински ме је језик отерао на занат. Ком. 2. уклонити са каквог посла, отпустити. — Отјерао је једног дугогодишњег помоћника; и узео другог. Козарч. 3. а. одвести, отпремити (каквим превозним средством или на некој товарној животињи). — Узјашио ... ђогата и отјера товар трговине. Ботић. Кажем Ђурици да отера дрва Велинци. Вес. б. терајући удаљити, уклонити (обично какву запрегу): ~ кола.