Одредница

отереће́ње

стом 4, стр. 240

отереће́ње

отерећење

Лема

отерећење

Извор

том 4, стр. 240, редослед 2

  1. 1.

    оптерећење.

  2. 2.

    растерећење отерећи́вати (се), -ѐћује̄м (се) несврш. и уч. према отеретити (се).

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
Изворни текст (OCR)
отереће́ње с 1. оптерећење. 2. растерећење. отерећи́вати (се), -ѐћује̄м (се) несврш. и уч. према отеретити (се).