отѝма̄ч
отимач
Лема
отимач
Извор
том 4, стр. 241, редослед 15
- —
онај који отима, силом присваја туђе, освајач; отмичар.
— На земљV нашу ... подмукло реже туђински отимачи. Ћоп. Отме ли се гдје цура ... јуре калаузи и траже отимача. Коч. Стимач се никако није дао из гнијезда.
Изворни текст (OCR)
отѝма̄ч, -а́ча м онај који отима, силом присваја туђе, освајач; отмичар. — На земљV нашу ... подмукло реже туђински отимачи. Ћоп. Отме ли се гдје цура ... јуре калаузи и траже отимача. Коч. Стимач се никако није дао из гнијезда. Маж. Ф.