отѝра̄ч

отирач

Лема

отирач

Извор

том 4, стр. 241, редослед 22

1.
оно чиме се што отире, брише (нпр. лице), убрус, пеикир.
нпр. — на пример
— Избирач нађе отирач. Н. посл.
Вук
2.
брисач за ноге.
— Пас је спавао на отирачу.
Торб.

Изворни текст (OCR)

отѝра̄ч, -а́ча м 1. оно чиме се што отире, брише (нпр. лице), убрус, пеикир. — Избирач нађе отирач. Н. посл. Вук. 2. брисач за ноге. — Пас је спавао на отирачу. Торб.