Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀тиснути

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 241

о̀тиснути

отиснути

Лема

отиснути

Извор

том 4, стр. 241, редослед 26

  1. 2.

    (аор. о̀тиснух и о̀тискох 2. и

  2. 3.

    о̏тиснӯ, о̀тиште и о̏тиште; прил. пр. о̀тиснӯвши и о̀тиска̄вши; р. прид. о̀тиснуо, -ула, -уло и отискао, отисла, -ло; трП. прид. о̀тиснӯт) сврш.

    прил. пр. — прилог прошлог временаприл. — прилогпр. — примерр. прид. — радни глаголски придевприд. — придевтрп. прид. — трпни придев
  3. 1.

    притиском, гурањем учинити да се што помери, удаљи, одгурнути, одбацити.

    — Брзо отисне лађV ... у воду
    М-И
    Он ме отисну руком да сам посрнуо Петр. В. фиr. Почео је ... заборављати да је отиснуто сироче.
    Јакш. Ђ.
  4. 2.

    отиснути се (2).

    — Напречац се окрену и шутке отисну даље.
    Креш.
    Једва чека да отисну, оду.
    Сиј.
  5. 3.

    погнати, потерати.

    — Отиште витку бедевију.
    НП Вук
  6. 4.

    послати, упутити.

    — Отиснуо је двојицу момака за њим да га поврате.
    Мул.
  7. 5.

    (нешто) оставити траг, отисак од чега.

    — Нема руке ... која тај пријевор није дотакла и прсте на њему отиснула.
    Сиј.
  8. 6.

    одштампати.

    — Показују свјеже комаде ... отиснутих прогласа народу.
    Донч.
  9. 7.

    стати, почети.

    — Наједанпут отисну из свег грла пјевати.
    Креш.

Пододреднице

~ се

1. одбити се, одмаћи се (од кога, од чега); кренути, запловити. — Командује да се брод отисне. Нен. Љ. 2. поћи, запутити се. — Одлучио се да се ... отисне у свет ради стицања знања. Милис. фиг. упустити се у причање, распричати се. — Фра Серафин се отиснуо и ређа старе приче и досетке. Андр. И. 3. нагло кренути, потећи, појурити. — Суне међу храшће и отисне се кроза њ као поплашено звијере. Коз. И. 4. а. одвалити се, одронити се; свалити се, сурвати се. — Од куле се ћошак отиснуо. НПХ. Коњ се оклизнуо ... и отиснуо се У провалију. Дед. В. б. испасти, исклизнути. — Из задрхтале му руке отиснуо се ... пехар и рујно вино просу се по столу. Шапч. 5. одбацити се. — Играч треба да се ногама ... отисне од воде. Ват. 6. оставити отисак, траг; утиснути се, урезати се. — фиг. Увреда се отисне у човјеку јаче него кајање. Божић

одбити се, одмаћи се (од кога, од чега); кренути, запловити.поћи, запутити се.нагло кренути, потећи, појурити.одвалити се, одронити се; свалити се, сурвати се.испасти, исклизнути.одбацити се.оставити отисак, траг; утиснути се, урезати се.
Изворни текст (OCR)
о̀тиснути, -не̄м (аор. о̀тиснух и о̀тискох, 2. и 3. л. о̏тиснӯ, о̀тиште и о̏тиште; прил. пр. о̀тиснӯвши и о̀тиска̄вши; р. прид. о̀тиснуо, -ула, -уло и отискао, отисла, -ло; трП. прид. о̀тиснӯт) сврш. 1. притиском, гурањем учинити да се што помери, удаљи, одгурнути, одбацити. — Брзо отисне лађV ... у воду М-И. Он ме отисну руком да сам посрнуо Петр. В. фиr. Почео је ... заборављати да је отиснуто сироче. Јакш. Ђ. 2. отиснути се (2). — Напречац се окрену и шутке отисну даље. Креш. Једва чека да отисну, оду. Сиј. 3. погнати, потерати. — Отиште витку бедевију. НП Вук. 4. послати, упутити. — Отиснуо је двојицу момака за њим да га поврате. Мул. 5. (нешто) оставити траг, отисак од чега. — Нема руке ... која тај пријевор није дотакла и прсте на њему отиснула. Сиј. 6. одштампати. — Показују свјеже комаде ... отиснутих прогласа народу. Донч. 7. стати, почети. — Наједанпут отисну из свег грла пјевати. Креш.