отѝшао

— Сватко одмах отиди чим би зачуо за цијену.

— Једног дана отиђе по свијету.

Још пре пет дана отишла је својој сестри V Готу.

Одоше некуд мисли.

— Подли власник ... најавио је гладовање зато што желим отићи од њега.

— Гдјекад се догоди, те јој отиђи и у друге дане.

Почне мислити преко којег ће љекара отићи у болницу.

Ствар пресуда оде апелацији.

— Отишао је на занат.

— Ти си ... отишао Турцима.

Магистар је отишао огорчен у опозицију.

— Село је отишло некако у дужину.

Бијели звоник цркве као да је под небо отишао.

— Нојца оде, сину зора бела.

У што ми је отишао живот?

— Оде закон, оде правица, оде поштење.

Ссам метака осам Немаца. Стопута осам, и оде пук. Ћос.

— Мој Чамчо, тешко мени, оде ми најбољи друг!

Средином прољећ отишла је баба за дједом, тихо, нечујно.

— Од свега имутка ... остала је још само та кућица ... а све је друго отишло на ... Јурја.

— Само ... да ово што ћу ти рећи не оде даље од нас.

Сви ћемо гинути!

— оде одјек гором и планином из пет стотина грла.

— Пукне лед и једна му нога оде у воду.

Вучко ... оде под воду. Искочи један пут ... и ... викну: »Чамац, бре!«

— Потеже нож те њега у трбух. Море, оде нож до корица!

— Чуј, драгане, одох за друrоrа.

— Он се заврати на столици и оде нешто далеко сањати.

Ако ти је кућу оде банка продавати, нећеш добити за њу ни пет хиљада].

богу на истину (на рачун), ~ на онај свет умрети; ~ на бубањ (на добош) в. уз бубањ (изр.); ~ низ воду изјаловити се, не остварити се, пропасти. — Све наде одоше низ воду. В 18s5.; ~ под лед пропасти; ~ под црну земљу, ~ под ледину умрети; ~ поред себе нар. извршити нужду. — Од вас беспослењака ... човјек се не може слободно ни окренути ... ни поред себе отићи.

празних руку (шака) не добити ништа, не обавити посао; ~ с нечим у гроб умрети а ником не рећи (тајну, жељу и сл.); у ваздух експлодирати, бити разнет, уништен услед експлозије ~ у ветар нестати, пропасти; ~ у гроб умрети; ~ у (на) комаде (у парампарча д) разбити се; ~ у кра)ност, ~ далеко претерати у нечему; ~ у мировину, пензију напустити активиу службу, рад; ~ у свет упутити се у туђину тражећи зараду; ~ у старо гвожђе бити одбачен, бити непотребан; ~ у страну застранити; ~ у туђе руке припасти другоме (о имању); у џаба пропасти; како дошло, тако отишло како је стечено, тако је изгубљено; оде (отишло) до врага (к врагу, по врагу), до (сто) ђавола (к ђаволу) пропаде, пропало је; о де му нумера разГ. порасла му, скочила му цена, вредност, слава; оде му па мет (за неким, за нечим) занео се (сав, веома); ~ као на јагму (као халва) брзо се распродати; оде (са рамена) глава (због нечег) изгуби се живот. о̏тица̄ј (е2. и ијек.; ијек. и о̏тјецај) м отицање, одлив. — Оно што је хтио укинути ... пробушило је нов отицај и ширило се другим коритом. Ђал. о̀тица̄ње (ијек. и о̀тјеца̄ње) с гл. им. о( отицати.