отка́зати
отказати
Лема
отказати
Извор
том 4, стр. 243, редослед 10
- 1.а.
дати отказ, раскинути уговорни однос: ~ службу.
— Отказао је квартир глумцима.
Отказао iој је
Кум.
- 1.б.
не извршити нешто већ уговорено, објављено и сл.: ~ позоришну представу, ~ пГедавање.
— Били су јавили да ће погреб бити најсвечанији ... И, одједном је све било отказано.
- 2.а.
одрећи, одбити.
— lаписао је писма ... да откажу ... помоћ.
Газда им је отказао гостопримство.
- 2.б.
попустити, издати, престати функционисати (нпр. мотор, кочнице и др.).
— Нерви су вам већ били отказали.
Напреже сву снагу да ... бежи, али му руке и тело отказаше.
- 3.
одредити, утврдити.
— Стајалиште наше домовине напрама тој Монархији законом је отказано.
- 4.
одговорити.
— Шта велимо, соколови ... како ћемо отказати Мирку?
Пододреднице
заст. одрећи се. — Кад се Ромул отказао престола? Ранк. Нећу ... да ме наведе да се откажем својих начела. Нед
Изворни текст (OCR)
отка́зати, о̀тка̄же̄м сврш. 1. а. дати отказ, раскинути уговорни однос: ~ службу. — Отказао је квартир глумцима. Срем. Отказао iој је стан. Кум. б. не извршити нешто већ уговорено, објављено и сл.: ~ позоришну представу, ~ пГедавање. — Били су јавили да ће погреб бити најсвечанији ... И, одједном је све било отказано. Јов. Ј. 2. а. одрећи, одбити. — lаписао је писма ... да откажу ... помоћ. Гор. Газда им је отказао гостопримство. Ђон. б. попустити, издати, престати функционисати (нпр. мотор, кочнице и др.). — Нерви су вам већ били отказали. Кол. Напреже сву снагу да ... бежи, али му руке и тело отказаше. Ћос. Д. 3. одредити, утврдити. — Стајалиште наше домовине напрама тој Монархији законом је отказано. Старч. 4. одговорити. — Шта велимо, соколови ... како ћемо отказати Мирку? Март.