о̀ткачити

откачити

Лема

откачити

Извор

том 4, стр. 244, редослед 9

1.
= отквачити 1 скинути нешто што је закачено, што виси, што је обешено.
— Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га.
Ранк.
Откачи изнад огњишта вериге.
Глиш.
2.
одвојити.
— Он јој грубо откачи прсте са својих ревера.
Ћос. Б.
Цуру да не испусти нити да откачи руку од друга у колу].
Чипл.

Пододреднице

~ се

= отквачити се прекинути додир с ким, с чим, одвојити се. — Изгледа да смо се коначно откачили од непријатеља. Дед. В. Откачи се од прозора и одјури у купатило. Дав.

= отквачити се прекинути додир с ким, с чим, одвојити се.

Изворни текст (OCR)

о̀ткачити, -ӣм сврш. = отквачити 1. скинути нешто што је закачено, што виси, што је обешено. — Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га. Ранк. Откачи изнад огњишта вериге. Глиш. 2. одвојити. — Он јој грубо откачи прсте са својих ревера. Ћос. Б. Цуру да не испусти нити да откачи руку од друга у колу]. Чипл.