Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀тквасити

сврштом 4, стр. 244

о̀тквасити

отквасити

Лема

отквасити

Извор

том 4, стр. 244, редослед 11

  1. —

    раскваити Шкреб. Знао се хитро и отквачити ...

    се. — Причињало пете отквасиле; нагло су му постале ниже. Кшш. о̀тквачити (се), -ӣм (се) сврш. = откачити (се). — Ако би тко заборавио заквачити или отквачити подбрадњак ... сваку је невољу требало платити новцем. лијепо ... неувредљиво.
    Бег.
Изворни текст (OCR)
о̀тквасити се, -ӣм се сврш. раскваити се. — Причињало му се да су му се и пете отквасиле; нагло су му постале ниже. Кшш. о̀тквачити (се), -ӣм (се) сврш. = откачити (се). — Ако би тко заборавио заквачити или отквачити подбрадњак ... сваку је невољу требало платити новцем. Шкреб. Знао се хитро и отквачити ... лијепо ... неувредљиво. Бег.