Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀ткинути

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 244

о̀ткинути

откинути

Лема

откинути

Извор

том 4, стр. 244, редослед 18

  1. 2.

    (аор. о̀ткинух и о̀ткидох 2. и

    аор. — аорист
  2. 3.

    о̏ткинӯ, о̀ткиде и о̏ткиде) сврш.

  3. 1.а.

    отргнути кидајући, насилно одвојити.

    — Главу ћу му као врапцу откинути.
    Станк.
    Ађутанту је тога дана била откинута рука.
    Крањч. Стј
  4. 1.б.

    одсећи, одрубити.

    — Главу су му откинули баш на стубе његова палаца.
    Њег.
  5. 2.

    одвојити.

    — Не може да откине стопала од паркета.
    Каш.
  6. 3.

    закинути, узети.

    — Властелин откине сваком малко, јер се поrађају појединачно.
    Бен.

Фразе

~ од својих уста одвојити с муком, штедећи за кога или што; ~ очи, пОГЛе Д престати гледати.

Пододреднице

~ се

1. а. отргнути се, ишчупати се, ослободити се. — Мара откине се из његове руке. Бег. фиr. Осјети да се у његовој души нешто откинуло. Крањч. Стј. б. одвојити се. — С врха младе тополе откину се јастреб. Кол. 2. отети се, омаћи се. — »Је л ово стрељају?« — откиде се с дечјих усана. Ман

отргнути се, ишчупати се, ослободити се.одвојити се.отети се, омаћи се.
Изворни текст (OCR)
о̀ткинути, -не̄м (аор. о̀ткинух и о̀ткидох, 2. и 3. л. о̏ткинӯ, о̀ткиде и о̏ткиде) сврш. 1. а. отргнути кидајући, насилно одвојити. — Главу ћу му као врапцу откинути. Станк. Ађутанту је тога дана била откинута рука. Крањч. Стј. б. одсећи, одрубити. — Главу су му откинули баш на стубе његова палаца. Њег. 2. одвојити. — Не може да откине стопала од паркета. Каш. 3. закинути, узети. — Властелин откине сваком малко, јер се поrађају појединачно. Бен.