Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

отко́чити

сврштом 4, стр. 247

отко́чити

откочити

Лема

откочити

Извор

том 4, стр. 247, редослед 6

  1. —

    пустити у рад или припремити за дејство неки механизам и сл. уклањањем кочнице или ма какве препреке.

    сл. — слично
    — Откочи грамофон и зачас забруја лака музика.
    Бар.
    Откочили су револвере и држали их у руци.
    Чипл.

Пододреднице

~ се

постати спреман за дејство, кретање и сл. уклањањем или опуштањем кочнице: откочила се пуШКа

постати спреман за дејство, кретање и сл. уклањањем или опуштањем кочнице: откочила се пуШКа
Изворни текст (OCR)
отко́чити, о̀тко̄чӣм сврш. пустити у рад или припремити за дејство неки механизам и сл. уклањањем кочнице или ма какве препреке. — Откочи грамофон и зачас забруја лака музика. Бар. Откочили су револвере и држали их у руци. Чипл.