о̀ткршити

одломити се. — Под ногом се грана откршила. НПХ. о̀ткуд(а̄) и отку̀да̄ прил. 1. у упитном значењу а. одакле, од чега, како, на који начин. — Али откуд новци? Тур. Та ја ћу умрети од глади! Откуда ће се то живети? Глиш. б. због чега, зашто? — Откуда ти овако касно? Да се није код куће десила каква слабоћа! Ћоп. 2. у значењу места, правца, извора. — Ко би могао погодити ко је откуд. Нен. Љ. Одмах каже: куда иде, откуда долази. Нен. Љ. Они немају откуд да плате. Срем. 3. у неодређеном значењу: с неке стране, однекуд; којим случајем. — Дођу ли гласови откуд ... никаквом вјероват нећу. М-И. Да сам откуд краљ, друкчије би било. Нед. 4. у односном значењу када је у служби везника који везује зависну реченицу с главном показује а. место: одакле, из којег места. — Тамо cV] ... били ... станови Здунића откуд су они ... сносили пуне вучије млијека. Тур. б. правац: од које стране, из ког смера. — Знам ја откуд вјетар дува. Ђал