о̏ткуца̄ј
откуцај
Лема
откуцај
Извор
том 4, стр. 250, редослед 7
- 1.
удар произведен нечим у замаху, у раду (обично неким механизмом) и звук тога удара.
— Чујем откуцаје ручно часовника.
- 2.
удар била, пула.
— У грлу је давио журни откуцај узнемиреноГ Срца.
Изворни текст (OCR)
о̏ткуца̄ј м 1. удар произведен нечим у замаху, у раду (обично неким механизмом) и звук тога удара. — Чујем откуцаје ручно часовника. Јак. 2. удар била, пула. — У грлу је давио журни откуцај узнемиреноГ Срца. Њег.