Одредница

о̀ткуцнути

сврштом 4, стр. 250

о̀ткуцнути

откуцнути

Лема

откуцнути

Извор

том 4, стр. 250, редослед 9

  1. (једном) куцнути, извршити последњи откуцај.

    — Случајно је у тај мах откуцнуло звоно. Шапч. Кад поноћни откуцне звон, зазвекнут ће оружје старо.
    Крањч. С.
Изворни текст (OCR)
о̀ткуцнути, -не̄м сврш. (једном) куцнути, извршити последњи откуцај. — Случајно је у тај мах откуцнуло звоно. Шапч. Кад поноћни откуцне звон, зазвекнут ће оружје старо. Крањч. С.