откучи́ва̄ње
откучивање
Лема
откучивање
Извор
том 4, стр. 250, редослед 10
- —
гл. им. од откучивати (се). и уч. према откучити (се).
откучи́вати (се), -у̀чује̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
откучи́ва̄ње с гл. им. од откучивати (се). откучи́вати (се), -у̀чује̄м (се) несврш. и уч. према откучити (се).