Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ото̀чити

сврштом 4, стр. 252

ото̀чити

оточити

Лема

оточити

Извор

том 4, стр. 252, редослед 7

  1. 1.

    излити; точећи одвојити (нпр. комину из вина), преточити.

    нпр. — на пример
    — Нису толико оточили рођене крви.
    Рад. Д.
    Андрија је оточио вино.
    Новак
    Оточи то своје олакање у поточићу суза.
    Божић
  2. 2.

    опустити, спустити.

    — Сједи мачак на пенџерУ, десну ногV оточио.
    НПХ
    Што си мрке оточио брке?
    Коч.
  3. 3.

    наоштрити (нпр. секиру). Вук Рј.

    нпр. — на пример
Изворни текст (OCR)
ото̀чити, о̀точӣм сврш. 1. излити; точећи одвојити (нпр. комину из вина), преточити. — Нису толико оточили рођене крви. Рад. Д. Андрија је оточио вино. Новак. фиг. Оточи то своје олакање у поточићу суза. Божић. 2. опустити, спустити. — Сједи мачак на пенџерУ, десну ногV оточио. НПХ. Што си мрке оточио брке? Коч. 3. наоштрити (нпр. секиру). Вук Рј.