отпѝра̄ч
отпирач
Лема
отпирач
Извор
том 4, стр. 254, редослед 19
- —
направа у облику једноставног кључа за насилно отварање (обичних) брава, калауз.
— Нетко је отпирачем покварио кључаоницу његове шкриње.
Изворни текст (OCR)
отпѝра̄ч, -а́ча м направа у облику једноставног кључа за насилно отварање (обичних) брава, калауз. — Нетко је отпирачем покварио кључаоницу његове шкриње. Кум.