о̏тпо̄ран

отпоран

Стална адреса

Лема

отпоран

Извор

том 4, стр. 256, редослед 27

1.а.
који испољава, који очитује отпор.
— Гада му лицем забљесне и љути и отпорни израз.
Ђал.
1.б.
који пружа отпор, који се бори, супротставља.
— Да нисам тако отпоран, да се просто с њима не кољем, него да утим ... као неки други кметови ... знали би ви што би све било.
Ђур.
1.в.
издржљив, истрајан.
— Сељак је довитљив, жилав, отпоран!
Сек.
2.
(одр.) који се односи на отпор: ~ моћ, ~ тачка.
одр. — одређени вид придева
— Отпорна снага блитвинска пала је на ништицу.
Крл.

Изворни текст (OCR)

о̏тпо̄ран, -рна, -рно 1. а. који испољава, који очитује отпор. — Гада му лицем забљесне и љути и отпорни израз. Ђал. б. који пружа отпор, који се бори, супротставља. — Да нисам тако отпоран, да се просто с њима не кољем, него да утим ... као неки други кметови ... знали би ви што би све било. Ђур. в. издржљив, истрајан. — Сељак је довитљив, жилав, отпоран! Сек. 2. (одр.) који се односи на отпор: ~ моћ, ~ тачка. — Отпорна снага блитвинска пала је на ништицу. Крл.