о̀тправити
отправити
Лема
отправити
Извор
том 4, стр. 257, редослед 24
- 1.а.
послати, упутити, отпремити; исп. оправити (2)
— Орловића отправисте сретно ... пут Каниже.
Напише писмо и преда га Мити да га он отправи ... У Београд.
- 1.б.
одстранити, уклонити, отерати.
— Ти хоћеш да ме отправиш одавле ... Е̂ ја нећу од тебе.
Отправи га уз нешкодљив ... ударац ногом.
- 1.в.
отпустити (из служсбе).
— Кад једна собарица ту забрану заборави, буде смјеста отправљена.
Сутрадан није дошао на посао, јер је сигурно знао да ће га отправити.
- 2.
обавити, урадити.
— Па разгали се ко̄ да је посо̑ отправио грдан.
Фразе
~ у гроб изазвати, скривити чију смрт. — Кад јој је муж умро, сватко је ... држао да га је она у гроб отправила.
Пододреднице
поћи, кренути, запутити се. — Сретоше их млади Црногорци, отален се с њима отправише. НП Вук. Још се исти дан отправи на пут. Ђал
Изворни текст (OCR)
о̀тправити, -ӣм сврш. 1. а. послати, упутити, отпремити; исп. оправити (2). — Орловића отправисте сретно ... пут Каниже. Шен. Напише писмо и преда га Мити да га он отправи ... У Београд. Дом. б. одстранити, уклонити, отерати. — Ти хоћеш да ме отправиш одавле ... Е̂ ја нећу од тебе. Ћип. Отправи га уз нешкодљив ... ударац ногом. Креш. в. отпустити (из служсбе). — Кад једна собарица ту забрану заборави, буде смјеста отправљена. Шен. Сутрадан није дошао на посао, јер је сигурно знао да ће га отправити. Бен. 2. обавити, урадити. — Па разгали се ко̄ да је посо̑ отправио грдан. Кош.