отпу̀стити
отпустити
Лема
отпустити
Извор
том 4, стр. 260, редослед 2
- 1.а.
(трп. прид. о̀тпуштен) сврш. пустити кога да оде, отправити, испратити: ~ кочијаша, ~ шофера.
— Предстојник је особито љVбезно отпустио Маријана Јеловића.
Ревизор отпусти децу кућама.
- 1.б.
пустити на слободу, ослободити: ~ условно.
— Српско робље одмах отпустите.
- 1.в.
ослободити службе у војсци или какве друге дужности.
— Сутра те водим у школу. Нијесу ми те хотјели отпустити. Ков.
- 1.а.
Прије неколико година је отпуштен из војске. Јонке.
- 1.г.
дати отказ коме, одузети коме службу, посао: ~ радника.
— Зашто је нетко отпуштен из ... државне службе?
Двојица учитеља буду премештена, а учитељица отпуштена.
- 1.д.
удаљити из брачне заједнице (жену), отерати.
archaic— Миленко ... Милену жену топузом добро истуче, па је онда отпусти од себе.
- 2.
пустити да нешто изиђе, истече.
— Припалио је цигар и отпустио први
Ћор. Нашему човјеку и треба кадшто отпустити нешто крви, то је здраво.
- 3.
ослободити веза (потпуно или делимично).
— Отпустите Јањићима руке нек заложе хљеба бијелоrа.
- 4.а.
пустити да виси, опустити.
— Имаде велике и дебеле бркове које отпусти, па му све иду у Vста.
Њу нешто штрецну. Отпусти руке низа се.
- 4.б.
олабавити, попустити.
— Отпустио коњима вођице.
- 5.
опростити; исп. отпуст (3).
— Нема више никога ... ко би се ... интересовао да ли је отпуштен грех МилушићV.
- 6.
одустати од чега, пропустити.
— Тврди старац не отпусти да још сјутра из куће не иде.
- 7.
препустити.
— Него дјевојку богу отпусти, па ћемо тебе троструко ... наплатит.
из кола (о плесачу, играчу). б. откинути се, отпасти, здронити се. — Мислили смо отпустио се камен са кука. Бег. в. одвезати се, одрешити се. — Отпустио се ... Засавици каиш од опанка. Вукић. 2. а. отпустити се, олабавити. — Рибићи на лицу отпустише се. Вес. б. фиr. изгубити контролу над собом, запустити се. — Најстрашнија је ствар за људско биће кад се отпусти, кад изгуби перспективV.
Пододреднице
1. а. престати се држати за нешто, одвојити се: ~ с конопа (нпр. о планинару)
Изворни текст (OCR)
отпу̀стити, о̀тпустӣм (трп. прид. о̀тпуштен) сврш. 1. а. пустити кога да оде, отправити, испратити: ~ кочијаша, ~ шофера. — Предстојник је особито љVбезно отпустио Маријана Јеловића. Ивак. Ревизор отпусти децу кућама. Ранк. б. пустити на слободу, ослободити: ~ условно. — Српско робље одмах отпустите. НП Вук. в. ослободити службе у војсци или какве друге дужности. — Сутра те водим у школу. Нијесу ми те хотјели отпустити. Ков. А. Прије неколико година је отпуштен из војске. Јонке. г. дати отказ коме, одузети коме службу, посао: ~ радника. — Зашто је нетко отпуштен из ... државне службе? Крл. Двојица учитеља буду премештена, а учитељица отпуштена. Ранк. д. заст. удаљити из брачне заједнице (жену), отерати. — Миленко ... Милену жену топузом добро истуче, па је онда отпусти од себе. Вук. 2. пустити да нешто изиђе, истече. — Припалио је цигар и отпустио први дим. Ћор. Нашему човјеку и треба кадшто отпустити нешто крви, то је здраво. Ков. А. 3. ослободити веза (потпуно или делимично). — Отпустите Јањићима руке нек заложе хљеба бијелоrа. НП Вук. 4. а. пустити да виси, опустити. — Имаде велике и дебеле бркове које отпусти, па му све иду у Vста. Ивак. Њу нешто штрецну. Отпусти руке низа се. Лаз. Л. б. олабавити, попустити. — Отпустио коњима вођице. Ад. 5. опростити; исп. отпуст (3). — Нема више никога ... ко би се ... интересовао да ли је отпуштен грех МилушићV. Сек. 6. одустати од чега, пропустити. — Тврди старац не отпусти да још сјутра из куће не иде. Ботић. 7. препустити. — Него дјевојку богу отпусти, па ћемо тебе троструко ... наплатит. М-И.