отпуча́ва̄ње

отпучавање

отпучавање

том 4, стр. 261, редослед 3

—
гл. им. од отпучавати уч. према отпучити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицауч. — учестали глагол
(се). отпуча́вати (се), -у̀ча̄ва̄м (се) несврш. и

Изворни текст (OCR)

отпуча́ва̄ње с гл. им. од отпучавати (се). отпуча́вати (се), -у̀ча̄ва̄м (се) несврш. и уч. према отпучити (се).