Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀тпучити

сврштом 4, стр. 261

о̀тпучити

отпучити

Лема

отпучити

Извор

том 4, стр. 261, редослед 5

  1. —

    ослободити, раздвојити оно што је било спојено пуцима, дугметима, откопчати, раскопчати.

    — Отпучио је токе и панцер.
    Јакш. Ђ.
    Ката ... отпучи кошуљУ.
    Гор.

Пододреднице

~ се

1. откопчати се, одвојити се (о нечему спојеном пуцима). 2. одвојити се, откачити се. — Отпучи се од прозора и стаде скакати по кухињи. Ранк

откопчати се, одвојити се (о нечему спојеном пуцима).одвојити се, откачити се.
Изворни текст (OCR)
о̀тпучити, -ӣм сврш. ослободити, раздвојити оно што је било спојено пуцима, дугметима, откопчати, раскопчати. — Отпучио је токе и панцер. Јакш. Ђ. Ката ... отпучи кошуљУ. Гор.