о̀тпушити

отпушити QA: medium

Стална адреса

Лема

отпушити

Извор

том 4, стр. 261, редослед 9

1.
-ӣм сврш. извадити запушач, отчепити; уопште ослободити какав отвор
— Замириса ... као да си отпушио боцУ финог рума.
Сек.
Тад су сви они људи отпушили носеве. КН 1958.

Пододреднице

~ се

ослободити се чепа, запушача, затварача. о̀тпушити?, -ӣм сврш. 1. а. мало попушити. — Отпуши неколико димова па поврже цигару на брвно крај себе. Коч б. необ. пушењем олакшати. — Ја већ очамао сједећ ... те запалио смотку да отпушим чаму. Јурк. 2. брзо отићи, побећи, одмаглити. — Покупио папуче, па брже од зеца, отпуши опустјелом улицом. Матош

ослободити се чепа, запушача, затварача. о̀тпушити?, -ӣм сврш. 1. а. мало попушити.

Изворни текст (OCR)

о̀тпушити1, -ӣм сврш. извадити запушач, отчепити; уопште ослободити какав отвор. — Замириса ... као да си отпушио боцУ финог рума. Сек. Тад су сви они људи отпушили носеве. КН 1958.