о̀тргнуо

отргнуо, отргао QA: medium

Лема

отргнуо

Варијанте

отргао, о̀тргао

Извор

том 4, стр. 262, редослед 9

1.а.
-гло) сврш. а. тргајући одвојити, откинути, обрати: ~ цвет, ~ плод.
— Причо̂ бих ти о два листа ... што се наш1ли отргнути у јесенско мутно доба.
Домј.
1.б.
кидајући, раздирући одвојити, одвалити.
— Парче бомбе смрскало му је цјеваницу и отргло комад меса.
Чол.
Авионска бомба отргла је зид кроз читава три спрата. Дед.
1.в.
силом, нагло одвући, одвојити од кога, чега; отцепити, одвојити од неке целине (крај, територију): ~ део имања.
— Све му се чини да је она отишла тако нагло као да су је од њега отргнули. Цес.
1.а.
ДалмацијV су Млечићи отргли од Хрватске. Павл.
г. ослободити, извући из неког стања. — То би је разонодило и отргло из апатије. Јанк. д. узети нешто за себе, домоћи се чега. — Било овако или онако, свакако ћу за себе нешто отргнути. Бен.
Ћор.
2.
нагло покретом ослободити, истргнути; нагло одузети, отети. .— Али старац отрже зловољно руку. Јакш. Ђ. Администратор отрже налог из Бајкићевих руку. Ћос. Б.
3.
необ. извући, исукати.
А отрже мача зеленога. НП Вук.
4.
стати, почети пустити се у нешто.
Отрже расти. Вук Рј. Дебели отрже говорити. Креш. И тада му отргнем причати све.

Фразе

~ од заборава не допустити да се нешто заборави; од уста ~ дати, откинути од онога што је неопходно потребно.

Пододреднице

~ се

1. а. ослободити се везе, ланца и сл.; ослободити се из чијих руку, из чије контроле, отети се: отргао се пас. — Пуштајте ме! — викну Стеван и отрже се. Вес. б. ослободити се везаности за што, ангажованости; ослободити се, извући се из неког стања. — Човјек се од посла не може отргнути. Кол. Антовићи су се отргнули из сиромаштине. Сте. 1948. в. одвојити се, раздвојити се, раставити се с ким или чим. — Није се могла отргнути од говечета. Бен. г. капнути; поћи, потећи (о сузама). — А мени ... отрже се суза низ образ. Огр. Сузе му се отрrоше из очију. Ћор. 2. прекинути везе с ким, удаљити се, одвојити се од кога. — Пера не само што јој се није вратио, него се сасвим отрrао. Вес. 3. излетети из уста, омаћи се. — Значи и у кухињи спавају, — отрже се једној сестри. Макс. Из уста Кшечовскога се отрже псовка. Кнеж. Л

ослободити се везе, ланца и сл.; ослободити се из чијих руку, из чије контроле, отети се: отргао се пас.ослободити се везаности за што, ангажованости; ослободити се, извући се из неког стања.одвојити се, раздвојити се, раставити се с ким или чим.капнути; поћи, потећи (о сузама).прекинути везе с ким, удаљити се, одвојити се од кога.излетети из уста, омаћи се.

Изворни текст (OCR)

о̀тргнуо, -ула, -уло и о̀тргао, -гла, -гло) сврш. 1. а. тргајући одвојити, откинути, обрати: ~ цвет, ~ плод. — Причо̂ бих ти о два листа ... што се наш1ли отргнути у јесенско мутно доба. Домј. б. кидајући, раздирући одвојити, одвалити. — Парче бомбе смрскало му је цјеваницу и отргло комад меса. Чол. Авионска бомба отргла је зид кроз читава три спрата. Дед. В. в. силом, нагло одвући, одвојити од кога, чега; отцепити, одвојити од неке целине (крај, територију): ~ део имања. — Све му се чини да је она отишла тако нагло као да су је од њега отргнули. Цес. А. ДалмацијV су Млечићи отргли од Хрватске. Павл.