о̀требина
отребина QA: medium
Лема
отребина
Извор
том 4, стр. 262, редослед 12
- —
(чешће мн.) (ек. и ијек.) оно што остане кад се што отреби, отпадак, одбирак.
— Веле да сам распикућа и бацише ме као какву отребину.
Ее згрћите којекакве отребине с прљаве површине ... туђинштине! М 18б7. отре́бити, о̀тре̄бӣм, ијек. отријѐбити, сврш. 1. а. требећи, пребирајући очистити:
грах, пасуљ, ~ жито од плеве, ~ од вашију и сл. — Врапци су сав парк отребили од гусеница. Нен. Љ. Насађено снопље овршу, овршено вију и отријебе сламу. Шим. С. б. фиг. обрати, побрати. — lавалиле силне вјеверице и отријебиле их љешњаке до краја, све онако зелене. Пав.
- 2.
огулити, ољуштити: ~ јабуку, кромпир, оЂахе и сл.
Пододреднице
очистити се. — Мене је та саблазан паклена уш била до кости појела. Једва сам се од ње отријебио. Маж. М. фиг. Мјесец се сасвим отријебио. Кал
Изворни текст (OCR)
о̀требина ж (чешће мн.) (ек. и ијек.) оно што остане кад се што отреби, отпадак, одбирак. — Веле да сам распикућа и бацише ме као какву отребину. Шен. фиг. Ее згрћите којекакве отребине с прљаве површине ... туђинштине! М 18б7. отре́бити, о̀тре̄бӣм, ијек. отријѐбити, сврш. 1. а. требећи, пребирајући очистити: