отрежњи́ва̄ње

отрежњивање

Стална адреса

Лема

отрежњивање

Извор

том 4, стр. 263, редослед 3

а.
гл. им. од отрежњивати отрежњи́вати (се), -ѐжњује̄м (се) (ек. и ијек.) НеСВрШ. = отрежњавати се. отре́знити, о̀тре̄знӣм, ијек. отријѐзнити, сврш. а. учинити трезним, учинити да кога прође пијанство, ошамућеност, бунило и сл.
гл. — глагол, глаголскиим. — именицаек. — екавскиијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголсл. — слично
— Осети да му пребацује што се као човек мало развеселио. И то га мало отрезни.
Вес.
б.
ослободити опчињености чим, занетости и сл.; вратити коме способност реалног, трезвеног расуђивања, вратити у стварност.
сл. — слично
— Мало ме је отрезнио свјеж ноћни ваздух.
Чол.
Зелене немачке униформе отрезнише ra].
Пер.

Пододреднице

~ се

а. постати трезан, доћи себи од пијанства, бунила и сл. — Кад се ... отријезни, каза му жена све. Дан. б. доћи себи, постати свестан стварног стања. — Зашути, отријезни се од заноса. Бен. После вишедневне збуњености Шкуро се једне вечери отријезни и чисто се зачуди како је ... ош од покоља живио некако ошамућен. Ћоп

постати трезан, доћи себи од пијанства, бунила и сл.доћи себи, постати свестан стварног стања.

Изворни текст (OCR)

отрежњи́ва̄ње с гл. им. од отрежњивати отрежњи́вати (се), -ѐжњује̄м (се) (ек. и ијек.) НеСВрШ. = отрежњавати се. отре́знити, о̀тре̄знӣм, ијек. отријѐзнити, сврш. а. учинити трезним, учинити да кога прође пијанство, ошамућеност, бунило и сл. — Осети да му пребацује што се као човек мало развеселио. И то га мало отрезни. Вес. б. ослободити опчињености чим, занетости и сл.; вратити коме способност реалног, трезвеног расуђивања, вратити у стварност. — Мало ме је отрезнио свјеж ноћни ваздух. Чол. Зелене немачке униформе отрезнише ra]. Пер.