Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀тресит

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 263

о̀тресит

отресит

Лема

отресит

Извор

том 4, стр. 263, редослед 10

  1. 1.а.

    отворен, слободан у понашању; бистар, способан.

    — Он једини што је онако мало отресит, сви остали су некако завезани и глупи.
    Нуш.
    Што би отреситијих младих људи, то се даде на школовање.
    Вуков.
  2. 1.б.

    окретан, предузимљив; жустар, енергичан.

    — А како ми се чини отресит је човек.
    — Прави кремен!
    Глиш.
    Била је отресита женска и није се дала лако оседлати.
    Маш.
  3. 2.

    осоран, оштар.

    — Била сам својеглава, отресита.
    Шен.
    Мрзио сам његов отресити, пребучни начин говора. Козарц.
Изворни текст (OCR)
о̀тресит, -а, -о 1. а. отворен, слободан у понашању; бистар, способан. — Он једини што је онако мало отресит, сви остали су некако завезани и глупи. Нуш. Што би отреситијих младих људи, то се даде на школовање. Вуков. б. окретан, предузимљив; жустар, енергичан. — А како ми се чини отресит је човек. — Прави кремен! Глиш. Била је отресита женска и није се дала лако оседлати. Маш. 2. осоран, оштар. — Била сам својеглава, отресита. Шен. Мрзио сам његов отресити, пребучни начин говора. Козарц.