отре́сти
отрести
Лема
отрести
Варијанте
о̀тре̄сти
Извор
том 4, стр. 263, редослед 16
- 1.а.
тресући учинити да што отпадне (нпр. плод с дрвета).
— Покосе ливаде, отресу воћњаке.
Ветар ... отресе тешки мрак са грања.
- 1.б.
тресући збацити, уклонити што с чега: ~ блато, прашину (с обуће, одеће).
— Он скиде капу те је отресе од снеrа. Вес. фиr. Једва отресе те мисли, па се сјети мајке.
- 2.
оштро проговорити, скресати, одбрусити.
— Немам када!
— отресе она.
Не зна зашто га узнемирује па отресе:
— То ми триба.
- 3.
одржати, изрећи.
— Поп је отресао најлепшу здравицу.
Фразе
~ рукама учинити̂ гест одбијања у узбуђењу, љутњи. — Остави то, молим те ...! Узвикну љутито Милосав и отресе рукама.
Пододреднице
1. на4инити покрет, трзај телом, обично да се нешто са себе збаци, стрести се. — Скочи, отресе се, као пас, целим телом. Моск. 2. опростити се, ослободити се, отарасити се, курталисати се. — Браћу мИсао једна сложи да се отресу робовања биједна. Враз. Није се могао отрести сиротиње. Глиш. фиг. Није се могао отрести црних слутња. Ђал. 3. = отреснути се. — Радит ћу што ми буде драго! — отресе се она набусито. Бен. — Ама чекај, куд си навалио! — отресе се на њега Фића. Чол
Изворни текст (OCR)
отре́сти и о̀тре̄сти, отре́се̄м сврш. 1. а. тресући учинити да што отпадне (нпр. плод с дрвета). — Покосе ливаде, отресу воћњаке. Ранк. фиг. Ветар ... отресе тешки мрак са грања. Дуч. б. тресући збацити, уклонити што с чега: ~ блато, прашину (с обуће, одеће). — Он скиде капу те је отресе од снеrа. Вес. фиr. Једва отресе те мисли, па се сјети мајке. Кал. 2. оштро проговорити, скресати, одбрусити. — Немам када! — отресе она. О-А. Не зна зашто га узнемирује па отресе: — То ми триба. Мул. 3. одржати, изрећи. — Поп је отресао најлепшу здравицу. Шапч.