отро̀мити
отромити
Лема
отромити
Варијанте
о̀тромити
Извор
том 4, стр. 265, редослед 12
- 1.а.
постати тром, слабо покретан, изгубити хитрост, живост; постати млитав, лењ.
— Ноге му отромиле и тешко му било ходати.
- 1.в.
Превећ се угојила и отромила. Драж.
- 1.б.
постати пасиван, остати без духовне живости, интереса, луцидности.
— Често машта отроми.
- 2.
изазвати тромост кога или чега, учинити тромим; учинити неактивним, опустити.
— Умарало ју је његово љепорјечје, отромило њезину пажљивост.
Као претворице што отроме руке пред моћником.
Пододреднице
отромити. — Тело малакше, отроми се, човек се једва креће. Дом. Невјежбан мишљењем, мозак се отроми те не мисли. Шим. С
Изворни текст (OCR)
отро̀мити и о̀тромити, о̀тромӣм сврш. 1. а. постати тром, слабо покретан, изгубити хитрост, живост; постати млитав, лењ. — Ноге му отромиле и тешко му било ходати. Мил. В. Превећ се угојила и отромила. Драж. б. постати пасиван, остати без духовне живости, интереса, луцидности. — Често машта отроми. Поз. 1948. 2. изазвати тромост кога или чега, учинити тромим; учинити неактивним, опустити. — Умарало ју је његово љепорјечје, отромило њезину пажљивост. Бег. Као претворице што отроме руке пред моћником. Божић.