о̏тр̄т
отрт, отрвен
Лема
отрт
Варијанте
отрвен, отр̀вен
Извор
том 4, стр. 266, редослед 6
- —
-ѐно) сврш. уклонити, очистити с чега (тарући, бришући), обрисати; исп. отрети.
— Госnа Нола отаре зној са чела. Сек. Бакоња отр дланом очи. Мат. Мати ... отрла је руке, промијенила прегачу. Берт. фиг. Отре смијешак с Vсана.
Фразе
није вредан (не заслужуј е) да му от(а)ре прах с обуће далеко је испод њега по вредности.
Пододреднице
1. уклонити што са себе (превлачећи руком, крпом и сл.), обрисати се. — Крв му се стаче у очне дупље. Али он не може да се отаре. Вуков. 2. избрисати се, скинути се (о боји). — На њему орману се местимице отрла боја. Лаз. Л. 3. проћи тарући се о кога или што, очешати се. — Стари му се кудров, умиљавајући се, отра о ноrе. Сим. фиг. Отр ми се о дворове Мујо, ко̑ губаво јаре о пећину. НП Вук. 4. отрести се, окосити се. — Гони Божицу од куће! — Ш то си полудио? отаре се отац на њ. Ћип. 5. ојести се. Вук Рј
Изворни текст (OCR)
о̏тр̄т, -а, -о и отр̀вен, -ѐна, -ѐно) сврш. уклонити, очистити с чега (тарући, бришући), обрисати; исп. отрети. — Госnа Нола отаре зној са чела. Сек. Бакоња отр дланом очи. Мат. Мати ... отрла је руке, промијенила прегачу. Берт. фиг. Отре смијешак с Vсана. Гор.