отр́цати
отрцати
Лема
отрцати
Извор
том 4, стр. 266, редослед 21
- а.
искрзати, похабати, излизати; довести у неред, оштетити.
— Људи су све изгребли, претражили, отрцали у гладној потрази.
- б.
лишити бујности, проредити.
— Отрцало му време и негдашње бујне ... бркове.
Пододреднице
а. похабати одећу, запустити се; искрзати се, похабати се, излизати се. — Отрцо̂ сам се као стари швигар. Срем. Кожух се отрцао и нимало ме не грије. Бен. фиг. Ријечи се моје све отрцале. Л-К. б. изгубити бујност, проредити се (о коси, бради и сл.). — Чичица са проседом, одужом, ретком, отрцаном брадом. Мил. В
Изворни текст (OCR)
отр́цати, о̀тр̄ца̄м сврш. а. искрзати, похабати, излизати; довести у неред, оштетити. — Људи су све изгребли, претражили, отрцали у гладној потрази. Кал. б. лишити бујности, проредити. — Отрцало му време и негдашње бујне ... бркове. Срем.