о̀тужан
отужан QA: medium
Лема
отужан
Извор
том 4, стр. 267, редослед 23
- 1.
који је без укуса, ароме, бљутав; тежак, премастан (о јелу)
— Трговци су били пресићени отужним мусакама и ђувечима.
- 2.
непријатан, неугодан; који изазива гађење, одвратност:
мирис, ~ задах. — Лице му добило неки чудан израз као лице у болесника који попије отужан лек. Дом. Из желуца му се дигне отужан осјећај. Кал. фиг. Критика Св. Марковића је највише учИнила да престану ... она отужна пренемагања неких наших песника. Нед. Још сад тај рани сат побуђивао му је лаrану мучнину у утроби и подавао отужан укус стварности. Десн.
- 3.
неугодно једноличан, сив; незанимљив, досадан.
Кишан и отужан био је дан. Кол. Њен брат лајтнант је онако исто отужан.
Изворни текст (OCR)
о̀тужан, -жна, -жно 1. који је без укуса, ароме, бљутав; тежак, премастан (о јелу). — Трговци су били пресићени отужним мусакама и ђувечима. Петр. В. 2. непријатан, неугодан; који изазива гађење, одвратност: