Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

отуже́ње

стом 4, стр. 268

отуже́ње

отужење

Лема

отужење

Извор

том 4, стр. 268, редослед 2

  1. —

    тужба.

    archaic
    заст. — застарело
    — Поклам старац саслуша грешника и оцијени отужења пријека, ријешпи му што је за рјешења. Март. оту́жити се, о̀тӯжӣм се сврu. 1. ослободити се туге.
    — Мила мајко, јеси л се отужила?
    Ботић
    2. постати отужно, непријатно.
    — До моста је могао доћи с њима, даље му се отужило, огорчило ra.
    Цес. А.
Изворни текст (OCR)
отуже́ње с заст. тужба. — Поклам старац саслуша грешника и оцијени отужења пријека, ријешпи му што је за рјешења. Март. оту́жити се, о̀тӯжӣм се сврu. 1. ослободити се туге. — Мила мајко, јеси л се отужила? Ботић. 2. постати отужно, непријатно. — До моста је могао доћи с њима, даље му се отужило, огорчило ra. Цес. А.