оту́пело̄ст
отупелост
Лема
отупелост
Извор
том 4, стр. 268, редослед 13
- 1.
ијек. оту́пјело̄ст, ж 1. особина, стање онога који је отупео, онога што је отупело; засићеност, замореност (чула, осећања).
— То је оно стање отупелости кад се у ходу спава. Пол. 1958. Дјевојчице не могу да се дигну, пуне слатке отупјелости и тежине.
- 2.
учмалост, чамотиња, мртвило.
— Већ прва већа раздиоба рада ... осудила је сеоска насеља на тисућгодишњу отупјелост.
Изворни текст (OCR)
оту́пело̄ст, -ости, ијек. оту́пјело̄ст, ж 1. особина, стање онога који је отупео, онога што је отупело; засићеност, замореност (чула, осећања). — То је оно стање отупелости кад се у ходу спава. Пол. 1958. Дјевојчице не могу да се дигну, пуне слатке отупјелости и тежине. Сим. 2. учмалост, чамотиња, мртвило. — Већ прва већа раздиоба рада ... осудила је сеоска насеља на тисућгодишњу отупјелост. Р 1946