Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

оту́пео

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 268

оту́пео

отупео

Лема

отупео

Извор

том 4, стр. 268, редослед 14

  1. а.

    ијек. оту́пио, -пјела -пјело а. туп, неосетљив, огуглао.

    ијек. — ијекавски
    — Лежао је ... као болан отупјели нарикач.
    Божић
  2. б.

    који је изгубио оштрину, интензитет.

    — С потајним, али већ отупелим страхом слуш како ноћ пролази.
    Станк.
Изворни текст (OCR)
оту́пео, -ела, -ело, ијек. оту́пио, -пјела, -пјело а. туп, неосетљив, огуглао. — Лежао је ... као болан отупјели нарикач. Божић. б. који је изгубио оштрину, интензитет. — С потајним, али већ отупелим страхом слуш како ноћ пролази. Станк.