оту́пети
отупети
Лема
отупети
Извор
том 4, стр. 268, редослед 15
- 1.а.
ијек. оту́пјети (некњиж ек. и ијек. оту́пити, -пӣм), сврш. а. постати туп, затупљен.
— Како успева да, толико говорећи, ништа не каже? Како му се не одузме језик ... и не отупе предњи зуби.
- 1.б.
изгубити продорност, оштрину, интензитет.
— Отупио је звук плесне глазбе.
- 2.а.
одрвенети,утрнути, обамрети.
— Чисто ми је језик отупио, ја већ не ћутим је л то вино добро или није.
Био је већ отупео за бол. Петр.
- 2.б.
постати неосетљив, огрубети; огуглати.
— УХ, како смо отупили, готово угрезосмо У швапштину.
Да ли се прави шерет или је збиља толико отупео да је већ постао равнодушан према толиким грозотама.
- 3.
изгубити духовну свежину, бистрину, умну способност.
— У четвртом разреду ишло му је врло тешко. А није ни чудо; већ му је било двадесет година и он некако отупео. Сем.
Изворни текст (OCR)
оту́пети, -пӣм, ијек. оту́пјети (некњиж. ек. и ијек. оту́пити, -пӣм), сврш. 1. а. постати туп, затупљен. — Како успева да, толико говорећи, ништа не каже? Како му се не одузме језик ... и не отупе предњи зуби. Андр. И. б. изгубити продорност, оштрину, интензитет. — Отупио је звук плесне глазбе. Торб. 2. а. одрвенети,утрнути, обамрети. — Чисто ми је језик отупио, ја већ не ћутим је л то вино добро или није. Шен. Био је већ отупео за бол. Петр. В. б. постати неосетљив, огрубети; огуглати. — УХ, како смо отупили, готово угрезосмо У швапштину. Ђал. Да ли се прави шерет или је збиља толико отупео да је већ постао равнодушан према толиким грозотама. Јак. 3. изгубити духовну свежину, бистрину, умну способност. — У четвртом разреду ишло му је врло тешко. А није ни чудо; већ му је било двадесет година и он некако отупео. Сем.